Liu ñɩm (volonté)

Ɛyʊ lakɩ lɩmaɣzɩyɛ kɩbanɖɛ naɖɩyɛ nɛ ɛna se ɖɩwɛ ɖeu nɛ ɖɩmʊna lɛ, ɛla mbʊ ɛɖʊwa se ɛlakɩ yɔ nɛ ɛ-sɔɔlɩm. Ɛ-lɩmaɣzɩyɛ yɔɔ ɛtɩŋɩɣna nɛ ɛlakɩ mbʊ mbʊ e-liu wɛɛ yɔ pɩtɩŋɛ payɩ. Ɛyʊ maɣzɩɣ ɛ-ñʊʊ taa siŋŋ nɛ pʊcɔ ɛla mbʊ ɛɖʊwa se ɛlakɩ yɔ yaa pʊcɔ ɛla e-liu ñɩm. Ɛmaɣzɩɣ ɛ-ñʊʊ taa, mbʊ pʊyɔɔ yɔ, pʊwɛɛ se mbʊ ɛɖʊwa se ɛlakɩ yɔ, pɩkɛdɩna ɛ-cɔlɔ ñɩma. Pɩfɛyɩ se ɛla mbʊ puyozuu ɛ nɛ ɛ-cɔlɔ ñɩma kuyozu yɔ.

Ɖɩkpaɣ se ɛyʊ nɔɔyʊ liu wɛɛ se ewelesi miiziki. Ɛlɛ, sukuli pɩɣa nakɛyɩ ñɛwɛ ɛ-cɔlɔ nɛ kɔsɔɔlɩ kpɛlɛkʊʊ. Pɩfɛyɩ se pʊdʊ ɛɖʊ miiziki nɛ ɛkpazɩ ɖoŋ se ɛsɔɔlɩ welesuu, mbʊ pʊyɔɔ yɔ, ɛkpazɩ ɖoŋ kɔyɔ, pɩcɛyɩɣ sukuli pɩɣa ŋga kaka ñɔsɔɔlɩ kpɛlɛkʊʊ yɔ. Pa-naalɛ pa-taa paa weyi ɛsɔɔlɩ labʊ mbʊ e-liu wɛɛ yɔ. Yee mbʊ pʊwɛɛ se weyi e-liu wɛɛ se ewelesi miiziki yɔ, ɛɖʊ ɛ-tɛ miiziki, ɛlɛ, ɛtaakpazɩ foolim (volume) ɖoŋ.

Ɛyʊ lakʊʊ mbʊ e-liu wɛɛ yɔ, pʊwɩlɩɣ se ɛwɛ ɛ-tɩ yɔɔ. Pʊ-tɔbʊʊ se ɛyʊ liu ñɩm labʊ kɛ ɖɔɖɔ tɩ-yɔɔ wɛʊ.

Filozɔfʊwaa sakɩyɛ yɔɔdʊʊ se ɛyʊ ɖeke koŋ pɩzɩɣna nɛ ɛla mbʊ e-liu wɛɛ yɔ. Pɔtɔŋ se tɛtɛ kpɛna yaa wondu kɩlɩzɩtʊ lɛɛtʊ ndʊ tifezuu, tɩtɔkɩ nɛ tɩñɔʊ yɔ, tɩ-taa natʊyʊ ɛɛpɩzɩɣ tɩmaɣzɩ nɛ tɩla mbʊ ti-liu wɛɛ yɔ. Filozɔfʊwaa panɛ, Kant nɛ Descartes pakaɖɩna-tʊ mbʊ.

Filozɔfʊ weyi payaɣ se Schopenhauer yɔ, ɛlɛ yɔɔda se ɛyʊ pɩzɩɣ se ɛla e-liu ñɩm yɔɔ yɔ, pi-ɖeke koŋ piyebina nɛ kedeŋa caɣ wezuu. Ɛtɔŋ se mbʊ kɛŋna kedeŋa mɛɛzaɣ tɛɛ tɔm yeli.